Dečiji rad

АРХИВ: Шегрти фабрике намештаја „Висунг“ ступили су у штрајк (1939)

Чланак је објављен у листу Време под насловом “Шегрти фабрике намештаја „Висунг“ ступили су у штрајк”, 13 јула 1939. године. Даје нам директан увид у положај радничке класе у тадашњој Краљевини Југославији.

Шегрти запослени у фабрици намештаја „Висунг“ г. Владе Санојковића, ступили су у штрајк. Ова фабрика има своје радионице у Бокељској улици 7 и у Карађорђевој 81, где је било упослено много шегрта.

Шегрти су радили по 14 сати. Становали су по 23 у једној просторији и нису се жалили на ове тешке услове рада. Али када су почели да их туку и кажњавају ускраћујући им храну, они су се договорили да напусте посао. Покупили су своје ствари и улогоровали се у Карађорђевом парку. Упитани зашто су се решили на штрајк они су почели сви у глас да одговарају. Ипак се одвојио један трезвенији и почео да прича:

Ми смо решили да штрајкујемо јер један дан једемо а један дан не једемо. Па смо морали. Радили смо 14 сати и за тако много посла треба више хране. Станови су били бедни. Спавали смо по 23 у соби. Има бува и вашки. Поред тога били смо често тучени.

Радничка комора узела је целу ствар на себе. Отсек за заштиту жена и деце побринуо се да мали штрајкачи док се све не заврши, буду смештени у радничком склоништу. Радничка комора ће их хранити.

Образована је комисија на лицу места која ће проверити исказе ових шегрта. У комисији су г. г. Јокић, инспектор рада Министарства социјалне политике и народног здравља, г. др. Велимировић, виши инспектор за радње у отсеку за социјално старање при Управи града, и од стране Радничке коморе гђа Татјана Ћирковић, референт отсека за заштиту жена и деце и г. Душан Павићевић, инспектор.

Комисија је тачно испитала радно време. Дечаци су радили 14 часова дневно. Поред тога били су принуђени да прековремено раде на дрвари која припада једном акционару.
Радионице у којима су радили биле су недовољно осветљене и прљаве. У собама у којима су становали простор је био надокнађен тиме што су инсталирани троспратни кревети. Комисија је дошла у убеђење да заиста под оваквим условима деца не могу да живе.

Када се у фабрици чуло да ће доћи комисија склоњене су прљаве сламарице, које је комисија успела да пронађе. Деца ко деца, греше. И у место неке друге казне, добијали су батине и по читав дан остајали без хране. При раду морали су да чуче и држе тешке терете. Синоћ су деца вечерала о трошку Радничке коморе. Ми смо их посетили. Они су се сви радовали што ће и јавност да сазна за овај случај.

 


Напомена: Фотографија деце на почетку текста је илустрација

коментара

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Zapratite nas